Пређи на главни садржај

Prilozi za biografiju gospodina Čkojnera

PRILOZI ZA BIOGRAFIJU GOSPODINA ČKOJNERA
(ili personalizovana omažizacija brehtijanskom u ključu samoopisa)


Kratko i organski

Jednom prilikom sam bio zamoljen da u par reči napišem biografiju gospodina Čkojnera. Poslao sam sledeći tekst:

Gospodin Čkojner je.

Uz napomenu, da jednom kada gospodina Čkojnera ne bude, treba da stoji:

Gospodin Čkojner je bio.
(1)

Brojčano

Gospodin Čkojner ima jednu glavu i dve ruke, ali život bi mu bio mnogo lakši kada ne bi imao glavu i kad bi imao četiri ruke. Nekada su brojevi, jednostavno rečeno, pogrešni.
(2)

Uzajamno i naizmenično

Gospodin Čkojner šeta svog psa, isto tako i pas gospodina Čkojnera šeta svog gospodina Čkojnera.
(3)

Prava i obaveze

Gospodin Čkojner jednako ne voli brijanje, kao što ne voli da vidi svoje neobrijano lice.
(4)

Insekticidne misli

U pola noći, kišne kapi udaraju o lim simsa. Gospodin Čkojner oseća teskobu. Nešto ga gnječi iznutra, preteći da ga spljeska kao bubu.
(5)

Celulozno

Gospodin Čkojner kupuje knjige, istom učestalošću kao što kupuje toaletni papir.
(6)

Laž
(Socijalno distanciranje)

Nakon što sam napisao prvih nekoliko priloga za biografiju gospodina Čkojnera, jedna bliska osoba me je pitala da li pišući o gospodinu Čkojneru, zapravo pišem o sebi (?). To je bezočna laž, uzvratih. Kleveta! Ta, ja gospodina Čkojnera znam tek tu i tamo, iz viđenja i u prolazu!
(7)

Slučajnosti i razlike
(Socijalno distanciranje 2)

Autor ovih redova nosi cipele broj 43. Gospodin Čkojner, takođe, nosi cipele broj 43, ali to nikako ne znači da su im modni ukusi isti, niti, što bi se u subkontekstu moglo krivo naslutiti, da razmenjuju obuću.
(8)

Očigledne razlike
(Socijalno distanciranje 3)

Autor ovih redova ne nosi bokserice, jer voli da svoje stvari drži pod kontrolom. Sa druge strane, autor ne zna kakav donji veš preferira gospodin Čkojner. Upravo u ovim saznanjima leži ključ razlike između autora i gospodina Čkojnera, jer pouzdano znamo da autor nosi slip, a gospodin Čkojner je tajnovit.
(9)

Ljubav prema kontemplaciji

Gospodin Čkojner voli da kontemplira izjutra. Pristavi džezvu sa vodom za prvu jutarnju kafu, ćutke posmatrajući kako, pre nego što provri, uz sam zid klize mehurići. Zatim na miru, posmatra dvorište zgrade, pijući kafu kratkim srkovima. Ali to retko čini, jer, uglavnom, i pre nego što se umije, zapljusne ga talas obaveza.
(10)

Život na litici

Gospodin Čkojner, potpuno hladnokrvno, pristavlja vodu za kafu, čak i posle 23h. 
(11)

Uživanje u kafi

Ako gospodin Čkojner uspe da skuva prvu jutarnju kafu, zbog mnogih obaveza koje se obrušavaju i niču, piće je dugo, u srkovima, čak i nakon što se potpuno ohladi. Naposletku će poslednju trećinu tečnosti sasuti u grlo, razrediti soc vodom iz slavine, i sasvim polako taj sadržaj prosuti u slivnik.
(12)

Osećajno

Gospodin Čkojner pati od hroničnog osećaja da je nešto važno zaboravio da učini. To ga izjeda do te mere, da mu je katkad moguće, gledajući u lice, videti teme.
(13)

Samoohrabrujuće

U periodima velikih izazova, kada se nađe u kupatilu, gospodin Čkojner ima sklonost da se unese u lice sopstvenom odrazu, i glasom čiji dah zamagljuje neonskim svetlom podvučene pore lica, ružičaste rubove usne, nosnice, trepavice, ...  izgovori: Hajde! Pičkojneru, možeš ti to!
(14)

Informativno

Gospodin Čkojner čita vesti — i ne veruje.
(15)

Vremensko-relativizujuće

Nakon napornog dana, gospodin Čkojner se opruža preko troseda u dnevnoj sobi, prekrivajući levom rukom oči. Sluša kucanje zidnog sata i opušta telo. Katkad uspeva da razdvoji prostor između otkucaja sekundare, stvarajući od tog tišinskog međuprostora, ograđeno dvorište u kom pušta svoje misli, poput pasa, da se istrčavaju.
(16)

Poštanski

Bio je to dugačak proces koji je doveo da, u vremenu koje nazivamo današnjim, dolazimo do realiteta gospodina Čkojnera u kom prima poštu u toj količini, da mu prispeli računi za telefon, struju i komunalije izmame smešak. Da bi zadržao taj osećaj, a čini to sasvim nesvesno, neotvorene koverte odlaže na policu sa knjigama. Zna pouzdano da mu je pomenuta korespodencija najjeftinija.
(17)

Rigidno

Gospodin Čkojner bi radije napravio krater na svom licu, nego što bi dozvolio sebi luksuz nošenja bubuljice.
(18)

Čitalačko radiofonijski

Gospodin Čkojner, kasno uveče, čitajući jednu dosadnu knjigu uz uključen radio sa čijeg zvučnika romori glas, zaspiva i budi se, nalazeći ili gubeći se među redovima. Naposletku, shvata da je njegov unutrašnji čitalački glas poprimio glas spikera. Osim te fonične promene, od sadržaja u njegovoj svesti su ostale samo froncle.
(19)

Knjiški i poučno

Gospodin Čkojner svaku knjigu čita do kraja. To čini čak i sa onima za koje, nakon par pročitanih stranica, ustvrdi da su loše, jer veruje da,  ako ne propatimo za svoje loše izbore, iz njih nikad nećemo izvući pouku.
(20)

Koloritno magijski

Kada kombinuje boje, gospodin Čkojner to ne čini na osnovu samih boja, već primarno na osnovu njihovih intenziteta (kombinuje intenzivne sa intenzivnima, pastelne sa pastelnima, zagasite sa zagasitima, itd.), nesvesno preobraćujući prvi postulat magije: slično izaziva slično, u: slično podnosi slično.
(21)

Obojeno

Većina garderobe koju nosi gospodin Čkojner je u tri boje: plavoj i smeđoj.
(22)

Zastajući

Kada zastanu prilikom večernje šetnje, gospodin Čkojner posmatra mesec i zvezde, a njegova keruša piški.
(23)

Vozački

Dok vozi, gospodin Čkojner psuje. Ako ste ga ikada videli u saobraćaju, gotovo je izvesno da vas je pominjao.
(24)

Prijateljstvujuće

Iako se može učiniti da je gospodin Čkojner samotnjak, to nije tako. Kako mi je jednom prilikom rekao, ima nekoliko prijatelja, ali ih ne viđa. Izgleda da je neophodno, kako bi gospodin Čkojner sa nekim održao prijateljstvo, da ti ljudi budu udaljeni.
(25)

Pravedno

Zbog hroničnog nedostatka saigrača, gospodin Čkojner igra šah sam sa sobom. Ne želi da povlađuje sebi, ostavljajući nekakav prolaz ili (na ovaj ili onaj način) sabotirajući sebe protivnika, kako bi dobio partiju. Iz te pozicije, on, kao sopstveni protivnik, zna svaki plan samog gospodina Čkojnera, pa uspeva da ga osujeti, i ove se partije završavaju remijem ili tako što gospodin Čkojner izgubi.
(26)

Uzročnost šahovski-crnog

Gospodin Čkojner radije bira crne figure, smatrajući to refleksijom sopstvenog bluza.
(27)

Uzročnost šahovski-crnog 2

Još u detinjstvu, gospodinu Čkojneru su usađivali: Nikada nemoj započeti prvi.
(28)

Društveno pravično

Ono što gospodina Čkojnera čini lošim šahistom, svakako je težnja da klasne nepravde ispravlja na tabli, tako što će više obraćati pažnju na pešake, nego na kralja i kraljicu.
(29)

Slobodno vremenski

Gospodin Čkojner kaže: Dobro, svete! Sada uzimam natrag svoje vreme i ne postojimo jedno za drugo! A onda je svet postepeno formirao, iz potaje, fragmente svoje problemske pojavnosti, unutar mikrokosmosa gospodina Čkojnera, dok ga opet nije izvukao na svoju obalu.
(30)

Džentlmensko pridevski

Gospodin Čkojner smatra da je odbrana oličenje džentlmenstva. Isto tako misli i za pretrpljenu uvredu, progutanu nepravdu, oprošteni žuti karton i sl. Džentlmenstvo, kod gospodina Čkojnera, odnosno kada je gospodin Čkojner da se ispravno izrazimo: džentlmen(an)isan, poprima sve odlike trpnog glagolskog prideva. Naravno, kako bi se razlikovalo od pravog oblika trpnog glagolskog prideva, ovaj gospodinčkojnerovski se piše sa velikim TRPNI, odnosno kao TRPNI glagolski pridev.
(31)

Spiskokupovinski

Kada odlazi u kupovinu, gospodin Čkojner kupuje sve po spisku, a onda i slatkiš za kasnije.
(32)

Konkretno

Gospodin Čkojner više voli slano, kiselo i ljuto, nego slatko.
(33)

Tiho

U pola noći, gospodin Čkojner se budi, odlazi na prstima do kuhinje, kuva kafu, pa sa šoljom u ruci odlazi ka fotelji za čitanje.
(34)

Prekoračenje sile

Iznerviran upornim naletima muve, gospodin Čkojner ustaje sa troseda, uključuje svetlo, uzima muvopič i ubija je: zamahom iz ramena.
(35)

Procentualno vremenski

Više od 70% vremena koje gospodin Čkojner provede u toaletu, otpada na to da posmatra ornamente na pločicama, i uz slobodnu maštu i neopterećujuć mentalni napor, izdvaja iz njih oblike: riba koja leti, čovek sa širokoobodnim šeširom, jazavičar, cvet-nož ili prava priroda ljubavi, budistički korov, razobličen prikaz automobilskih delova i sl.
(36)

Procentualno vremenski 2

Preostalo vreme koje gospodin Čkojner provodi u toaletu, otpada na čitanje.
(37)

Odmetnički

Gospodin Čkojner, pred pešačkim prelazom, pogleda levo i desno, pa uverivši se da nema automobila, prelazi ulicu nezavisno od svetlosne signalizacije.
(38)

Poštanski 2
(Socijalno distanciranje 4)

Jednom prilikom sam susreo poštara pred poštanskim sandučićima. Držao je plavu kovertu u jednoj ruci, a drugom se češao ispod kape, po (e)n-ti put pretražujući po imenina stanara.

Da li u ovoj zgradi živi izvesni gospodin Čkojner, pitao me je.

Čkonjer?! Nikad čuo. mora da je neka greška, uzvratih mu izlazeći van.
(39)

Dozrelo

Gospodin Čkojner čvrsto smatra da, ako niste u stanju izvesnu misao formulisati u vidu haikua, ona nije sazrela u vašoj svesti.
(40)

Za svaki slučaj, potpisnički

Istražujući arhivu dokumenata gospodina Čkojnera, zaključio sam da gospodin Čkojner ima pet varijanti potpisa. Koristi latinični ili ćirilični potpis u zavisnosti od pisma na kom je ispisan dokument, zatim ima javne potpise koje koristi kada preuzima poštu, popunjava uplatnice ili potpisuje manje važna dokumenta (ovih potpisa, koje koristi zavisno od raspoloženja, ima u 3 varijante: skraćenu, svedenu i nebitnu).

Kada sam svoje otkriće predočio gospodinu Čkojneru, on je potpuno nehajno uzvratio da ima i šesti, kako ga on zove privatan potpis. Njime se ne razmeće. Čuva ga za ličnu korespodenciju, ali ga, igrom slučaja, još nije upotrebio.
(41)

Univerzalnovozački

Kroz jedan sukcesivni proces generalizacije, gospodin Čkojner je došao do šeme vozačkih iskaza koji se sastoje isključivo od promenljivih, ona se može izraziti ovako:
x R y
Gde su x i y subjekat i objekat, a R označava relaciju.
(42)

Gospodin Čkojnerov paradoks

Gospodin Čkojner voli da radi, ali mrzi posao koji radi.
(43)

Pobijanje Čkojnerovog paradoksa od strane gospodina Čkojnera

Kada sam izneo formulaciju Čkojnerovog paradoksa pred gospodina Čkojnera, čitavu stvar je nazvao besmislicom. Dodavši još:
Raditi je glagol, a posao je imenica. Kao takve, leva i desna strana zareza nisu u koliziji, odnosno one se mimoilaze u punoj brzini. A sada, ako se ne ljutiš, idem popiti kafu. Za danas si mi izazvao dosta glavobolje.
(44)

Glavoboljno i na ravne časti

Ništa ne izaziva glavobolju kod gospodina Čkojnera, kao što to čini glupost. Tada, gospodin Čkojner ima utisak da će mu se glava prelomiti na pola.
(45)

Fit i slim

Jedan poznanik gospodina Čkojnera sreće gospodna Čkojnera:
Gospodine Čkojneru, vidno ste izgubili na težini. Kako ste to postigli?
Gospodin Čkojner je samo slegnuo ramenima, zbog nemogućnosti da to izgovori na razumljiv način. Uostalom, kako izneti u formi saveta za mršavljenje činjenicu da se u izvesnim vremenima gospodin Čkojner jede iznutra. 
(46)

Monogamno i keramički

Gospodin Čkojner uglavnom pije domaću kafu, ponekad pije instant, a onda iznenada sklizne u faze ispijanja čajeva, i tada preferira mentu ili planinski čaj. Ponekad, u 5:12 izjutra, umesto kafe u provreloj vodi razmuti supstitut na bazi žitarica. Šta god da pije, gospodin Čkojner to čini iz iste šolje.
(47)

Suvogrožđenski

Kada je nezadovoljan sobom, gopsodin Čkojner jede suvo grožđe, iako ga ne podnosi.
(48)

Nehajno suvogrožđenski

Gospodin Čkojner je udubljen u čitanje knjige. Dok zuri u levu stranicu, njegova ruka poseže ka činiji na stolu. Nehajno uzima dve grožđice i ubacuje ih u usta.
(49)

Paranoično

Izlazeći iz pekare, ugledah gospodina Čkojnera sa druge strane ulice. Polazim za njim. Nije me primetio. Gospodin Čkojner skreće u ulicu levo. Čekam iza ugla, da odmakne na sigurno rastojanje, pa polazim za njim. Krećem se sa druge strane ulice kako bih parkirana vozila i drveće iskoristio kao zaklon. Skreće u ulicu desno, pa dotrčavam do ugla, čekajući, ponovo, da odmakne na sigurnu udaljenost, i polazim za njim. Gospodin Čkojner ubrzava korak. Ubrzavam i ja. On počinje da trči. Skreće u uličicu levo, tada trčim do ugla. Uličica se povija i čini mi se da vidim siluetu gospodina Čkojnera kako zamiče iza zida. Trčim ka njemu. Čujem korake kako odzvanjaju u uskoj ulici, klepećući poput golubjih krila. Iz male ulice izbijam na raskrsnicu. Prostor se naglo otvorio. Okrećem se, posmatram trotoare, senke ispod automobila, bilo kakav znak prisustva, osluškujem korake. Nigde ništa. Gospodin Čkojner je nestao bez traga.
(50)

Nevidljivo

Danima nisam video gospodina Čkojnera. Roletne na prozorima njegovog stana se nisu ni podizale ni spuštale, svetla nisu bila uključivana, a njegov automobil se nije micao sa parkinga. Ipak, osećaj njegovog prisustva je izuzetno jak.
(51)

Urokljivo i dugotrajno

Gospodin Čkojner ima urokljive oči i dugo pamćenje.
(52)

Širina ukusa

Gospodin Čkojner je ljubitelj: poezije, logike, istine, vestern filmova, muzike Bendžamina Britena, nemačke i nenemačke proze, individualnih sportova (samo kao gledalac, čak ponekad, tokom šetnji kejom, zastane i posmatra pecaroše kako zure u reku), pasa, mačaka, ptica svih obličja, čaplji (kao posebne kategorije), dubokih cipela, kafe, vožnje automobila, tišine, ćutanja, hrapavih ženskih glasova, muških glasova koji su duboki kao njegov i dublji (tenore ne podnosi i nesvesno smatra da su podlaci i ljigavci), nepripadanja (struji, partiji, pokretu, drugom čoveku itd.), mirisa (poljskog cveća, košene trave, zemlje posle kiše, benzina, vrućeg hleba, cimeta), pozorišta (iako nije bio na predstavi godinama, on ljubi na daljinu i platonski), kontemplacije, pucketanja gramofonskih ploča, grafike (voli jasnu liniju i siguran pokret), predkišnih oblaka (ono sporadično raštrkano belilo pri vedrom nebu, stavlja u klasu tenora), drveća, drveća, drveća, žbunja, samoniklog bilja, alternativnih vidova kretanja (plivanja u vazduhu, puzanja unatrag i postranice, vožnje skejtborda i rolšula, bicikala sa džinovskim prednjim i zakržljalim zadnjim točkom, hodanja na štulama, klopotokaskanja, poskokoodskoka i sl.), aerodinamike, razbijene simetrije, zvuka saksafona Bena Vebstera i Gerija Muligana, japanske čajne ceremonije, mlevenog bibera na površini supe, bibera u zrnu, kiselih jabuka i fudži jabuka, džempera na kopčanje, sedenja na travi i stepenicama, putovanja vozom, brodom i avionoim, nekretanja (smatra da je statičnost vrlina), kretanja (smatra da je dinamičnost vrlina), pustinjaka i pustinja (one prve doživljava kao vrtlare peščanih dina), sumraka i svitanja (jer je podne banalno), bogomoljki i vilin konjica, vodenih površina, zaraslih staza i nepristupačnih prostora, prostora bez ljudi (ovde isključujem pusta ostrva, jer njih doživljava ograničavajuće i klaustrofobilno), prostora bez ljudskih glasova, kikirikija u ljusci, kikirikija u opni i blanširanog kikirikija. 
(53)

Ćuteći

Gospodin Čkojner ume da ćuti toliko dugo dok mu se usne ne slepe, a nekada se raspriča, mimo svake kontrole, istrtljavajući previše, i posle mu bude krivo. Onda dugo ćuti u sebi.
(54)

Bojažljivo

Gospodin Čkojner se plaši golubova i uholaža, ali ga ništa ne čini toliko prestravljenim kao idiot na položaju.
(55)

Sećanski

Fotografije, avionske, vozne ili autobuske karte, ulaznice, spiskove, usputne beleške na papirićima i slične hartije gospodin Čkojner arhivira unutar knjiga koje u to vreme čita. Ali, kao što se gotovo nikada ne vraća pročitanim knjigama, ne vraća se ni uspomenama pohranjenim u njima. 
(56) 

Sećanski 2

Često pozajmljujem knjige od gospodina Čkojnera. Preporučuje mi: uzmi tu i tu, ovo sam čitao tada i tamo, a ovo onomad i onamo. A onda odem kući i, dok čitam sedeći u fotelji, uspomene gospodina Čkojnera mi obilno padaju u krilo.
(57)

Monoiluminaciono

Kada čita uveče ili noću, gospodin Čkojner iskjučuje sva svetla u sobi osim onog iznad fotelje, jer ne podnosi kada se senke razljuspavaju u mnoštvo. Smatram da, iako na prvi pogled ne izgleda tako, razlozi ovome nisu svetlosne prirode, već su koreni takvog delanja u usmerenosti svesti.
(58)

Mljackajući

Gospodin Čkojner puno čita noću, pa ga onda zbog lošeg svetla peku oči. Dugo ih trlja prstima, čineći kružne pokrete, a kapci mljackaju i mljackaju i mljackaju.
(59)

Humanistički

Gospodin Čkojner ne mrzi ljude (naprotiv!), samo visoko ceni prostor među njima.
(60)

Monoiluminaciono 2

Gospodin Čkojner ne podnosi, kada mu neko protivreči na osnovu svoje intuicije, bez podrobnog promišljanja o samoj suštini problema. Smatra da je takav stav druge osobe baziran na nipodaštavanju postojanja njegove logike.
(61)

Prtljažno

Ponekad nataloženi umor preklopi gospodina Čkojnera, i on prespava za njega neuobičajenih sedam sati, pa se sa ovog dugog putovanja zemljom snova vraća sa velikim bisagama priraslim na licu, dupke ispunjenim suvenirima.
(62)

Prtljažno rasterećujući

Gospodin Čkojner poklanja snovske suvenire prebirajući bisage, uvek tražeći najlepše među njima. Na posletku, kao nekakav soc, ostane mu suvenirni rezidual za koji ne bi imao obraza da pokloni nekom. Tako nastaju unutrašnje divlje deponije sećanja gospodina Čkojnera.
(63)

Sopstvenoživotno ekranizujuće

Zombi filmovi?! Šta uopšte vidiš u toj tematici? Upitala je gospodina Čkojnera jedna osoba, iznenađena njegovim filmskim izborom za veče.

Gospodin Čkojner odgovara:
Razlozi izbora su introspektivne prirode. Gledajući zombi filmove, kao da posmatram ekranizaciju sopstvenog života.
(64)

Pripremljenostički

Kako ga ništa ne bi iznenadilo, gospodin Čkojner sa sobom uvek nosi grickalicu za nokte i rezervni par čarapa.
(65)

Taktajući

Uveče, gospodin Čkojner uz šolju čaja sluša ploču Lajnel Hemptona, ali budući da je pre dva dana prelomio mali prst desne noge, onaj ujutrašnji impuls da prati takt ne miče njegovo stopalo, već utiče da lupka kažiprstom o rukohvat fotelje.
(66)

Seksualno i nezavisno

Gospodin Čkojner će saslušati stavove, programe, predloge, savete, mišljenja, očekivanja, ali neće se povinovati, zato što mu se, najiskrenije, jebe za tuđa mišljenja.
(67)

Usaglašeno

Gospodin Čkojner se jednako razume u fudbal i u automobile. Svaka informacija koju ima u obe oblasti, stara je najmanje pet godina. 
(68)

Kolo nepoverenja, odnosno informativno-lančano

Gospodin Čkojner do te mere nema poverenje u meteorologe, da i kada se kunu u kišu, on izlazi van bez kišobrana. Sa druge strane, u odnosu na državnu radio-televiziju, ima puno poverenje u meteorologe, ali ipak više veruje državnoj RTv, nego li privatnim medijskim kućama.

Kada sam ga pitao šta izdvaja državnu radio-televiziju u odnosu na privatne, rekao mi je: Suštinska razlika je u trećem programu radija. To ih održava u stanju nekakvog plutanja. Odnosno, kada taj treći program puste niz vodu, potonuće, umazani u licu i musavih dupeta, da se živahno poput prasića praćakaju u gnjecavom mulju dna.
(69)

Pročišćenički

Kada se tušira, gospodin Čkojner puni usta vodom, a onda zamišlja da se nalazi pred streljačkim vodom. Odbija povez i cigaretu. Kaže nešto prkosno, a onda u usporenom vremenu, njegovo telo se osloni leđima o zid, i voda mu se, umesto krvi, prelije preko donje usne. Onda gospodin Čkojner smišlja nove razloge zašto bi ga trebalo streljati, pa opet usmerava mlaz vode u usta.
Naposletku, izlazi iz kupatila telesno čist i duhovno pročišćen.
(70)

Otklonujuće kroz lažno predstavljanje

Gospodin Čkojner je jednostavan čovek koji voli tišinu i situacije koje može obujmiti svojom svešću. Da bi sa punom pažnjom mogao ispratiti izlaganja svojih sagovornika, smatra da ih ne bi smelo biti više od troje. Sa druge strane, nalazi da je socijalno ključanje krajnje klaustrofobično i bezosećanjo, pa se u takvim situacijama, kako bi načinio otklon od njih, gospodin Čkojner služi lažnim predstavljanjem. Umesto da izgovori svoje ime, upoznavajući nekoga u žamoru glasova, on kaže Janoš ili Jovan ili Ivan ili Ljubiša ili već šta mu izleti među usnama. Ponekad to podigne koju obrvu, ako neko zna za gospodina Čkojnera, ali uglavnom prođe neopaženo. Dešava se ponekad, dok gospodin Čkojner šeta, da neko za njim viče Janoše ili Jovane ili Ivane ili Ljubiša ili već šta je izletelo nekada među usnama gospodina Čkojnera, a gospodin Čkojner se ne osvrće, jer naposletku to i nije njegovo ime, a on je, pre svega jednostavan čovek koji gleda svoja posla i ne zvera unaokolo kada dozivaju druge.
(71)

Autorefleksivno

Gospodin Čkojner je sebi samom usputni odraz. 
(72)

Kafkijanski inverzno-metamorfično

Svakog jutra gospodin Čkojner doživljava preobražaj. Od neizdiferencirane stenjuće mase ukočenog i otupelog tkiva, na putu do toaleta, transformiše se u čoveka.
(73)

Monološki

Ponekad, kada priča o nekoj stvari, gospodin Čkojner odlazi (misaonim tokom potpuno neopravdano) u širinu samo da bi slušao vibrantan bariton svog glasa.
(74)

Iznenadno suočavajući

Dešava se prilikom obavljanja jutarnje toalete, da gospodin Čkojner bude štrecnut suočavanjem sa svojim odrazom. Kaže: Otkud ovolika brada na mom licu? A onda je zagladi s nekoliko uzastopnih pokreta dlana od vrha lica prema viličnoj kosti. Razbarušene malje bivaju ukroćene ovim pokretom. Koliko sedih, iznenadi ga svaki put. Nešto kasnije, u sobi pokraj troseda ugleda knjigu koju je prethodne noći čitao dok mu se nije ugasila svest, i kaže: Otkad mi to, gospodine Čkojneru, čitamo postmodernističku prozu? Kako je došlo do ovoga?
Nekakve promene se moraju dogoditi, pomišlja gospodin Čkojner, moram svoje životno kormilo opet uzeti u šake, ali za početak je neophodno jedno dobro razbuđivanje, pa se uputi u kuhinju da pristavi vodu.
(75)

Nesanično

Gospodin Čkojner ne pati od nesanice. Naprotiv! Ona mu ide na ruku, jer uz njenu pomoć iz noći izvlači sate koji mu danju nedostaju.
(76)

Čitalački bez mleka i šećera

Kafa ume da ostavi takav utisak na gospodina Čkojnera, da on odlaže knjigu. Sa druge strane, knjige umeju da ostave takav utisak na gospodina Čkojnera, da on ne primećuje kafu na polici, pa se ona potpuno ohladi. Bez obzira na to šta ostavlja utisak na gospodina Čkojnera i u koje vreme, knjige će biti pročitane i kafe popijene.
(77)

Supstancijalno

Nakon dugog razmatranja mnoštva beleški, ukaza ili crtica, mogu sa sigurnošću ustvrditi da ne postoji istinitiji iskaz o supstancijalnosti gospodina Čkojnera do:
Gospodin Čkojner je, ipak, malo više stanje nego čovek.
(78)

Fleko-distinkcirajući

Gospodina Čkojnera tu i tamo možete videti sa flekom na farmerkama ili košulji. Jednom prilikom sam mu skrenuo pašnju da ima fleku, a on je nehajno uzvratio da je u pitanju čista fleka. 
Čista fleka(?!), podiglo mi je obrve. 
Kako mi je objasnio kasnije, gospodin Čkojner razlikuje čiste i nečiste fleke. Među prve spadaju: fleke mastila, hemijske olovke, akrilnih boja, praškasti tragovi homogenog sastava (brašno, gips...) i sl, a među druge, odnosno nečiste fleke, spadaju fleke od: hrane, ulja, prašine, gliba, trave i sl. Ako se na njegovoj odeći nađu tragovi iz druge grupe, tu odeću smatra prljavom i prvom prilikom je presvači. 
Postoji i siva zona fleka, koje gospodin Čkojner proizvoljno tumači čas unutar jedne a čas unutar druge grupe, pa prema tom tumačenju odeću presvlači ili ne, a radi se o flekama flomastera, grafitnog praha ili voštanih boja, koje iako spadaju u čisto bojenske, imaju odliku širenja. 
Fleke od krvi, ukoliko je tuđa, odnosno negospodinčkojnerovska, gospodin Čkojner je smatra prljavom, a ukoliko je njegova krv u pitanju, tumači je na osnovu veličine i brojnosti, odnosno fleke kružnog oblika ne većeg od 4 mm u prečniku i ne u većem broju od dva, tumači kao čiste, a one koje ne ulaze u pređašnje odlike, tumači kao prljave, što je uostalom u skladu sa generalnom odlikom gospodina Čkojnera da sebe samog prihvata dozirano i u maloj meri. 
(79)

Čekajući

Gospodin Čkojner čeka i posmatra sat. Čeka dugo. Gleda. Gospodin Čkojner postaje ono što vidi: postaje zidni sat koji kasni oko 5 minuta, postaje netačno vreme koje mu curi kroz prste, i naposletku, postaje produžetak sopstvenih prstiju.
(80)

Hodajuće-rotirajući, odnosno kosmocentristički

Gospodin Čkojneru se, prilikom jedne duge šetnje, vratila misao za koju je kao dete verovao da je jedna od vrhovnih istina: Dok ja hodam, Zemlja se okreće.
Iz pomenute tvrdnje teži da je mali gospodin Čkojner nesvesno verovao da je centar svemira bio negde između njegovog dupeta i temena. Stariji gospodin Čkojner ne dovodi u pitanje poziciju centra, ali odbacuje svoj uticaj na rotaciju.
(81)

Iznenadno u osvit

Bio sam istisnut iz sna. Razvlačio sam se po krevetu dok to nije izgubilo svaki smisao, a povratak snu svaku nadu. Skuvao sam kafu i prišao prozoru, ispijajući je u kratkim i opreznim srkovima, grejući dlan sa dna šolje. Već sam popio polovinu kafe, kada se razdanilo dovoljno da primetim da se u dvorištu zgrade nešto miče. 
Gospodin Čkojner?! Šta li radi u ovo doba, promrmljah već se obuvajući. Zaključao sam vrata i sišao: tih kao senka. Otvorih vrata prema dvorištu i kroz mene prostruji hladnoća noći. Posmatrao sam među parkiranim vozilima, ispod drveta, pored žbunja. Nigde ga nije bilo. Sasvim tiho, stigoh do dvorišnjeg središta. Jedna mačka se poplašila mojim dolaskom. Odskočivši sa haube automobila, pobegla je u neviđenje. Osvrtao sam se na svaki šum, a, kako je se mrak povlačio, prostor je oko mene nicao iz zemlje potpuno plav.
(82)

Poštanski 2

Kada započinje neko pismo sa Poštovani, gospodin Čkojner čini maniristički otklon od korespondenta, i gotovo je izvesno da nakon zapete ne izražava nikakvo poštovanje. Sličan slučaj je i kada napiše budite ljubazni, jer naposletku gospodin Čkojner ne prosi nikakvu tuđu ljubaznost, nego samo na finoški način traži od jebenih ljudi da obave svoj jebeni posao. 
(83)

Ritualno

Među neizostavne rituale gospodina Čkojnera svakako spada pranje zuba, gde puna dva minuta kružnim pokretima, pojačavajući pritisak od korena ka vrhu, šlajfuje četkicom, a onda obavezno, pre ispiranja usta, posmatra svoj neonski odraz sa penom na usnama. 
Ukroti svoje besnilo. Amin, izgovori u sebi, a onda grgolja vodu i ispira, pa se kezi u svoj iskežen odraz, gde jedno drugome, gospodin Čkojner odrazu gospodina Čkojnera i obratno, zure u džepove desni. Prihvatanje zatečenog stanja gasi svetlo.
(84)

Stilskifiguralno i ljubavno

Kada je gospodinu Čkojneru stalo do sagovornika, služiće se ironijom, a kada mu nije stalo, koristiće sarkazam. Ovakve sklonosti gospodina Čkojnera, kroz njegovu mladost, znatno su opterećivale njegov ljubavni život.
(85)

Stilskifiguralno i bezmržno

Gospodin Čkojnerova upotreba sarkazma ne sugeriše da on mrzi svog sagovornika, već ukazuje da mu nije stalo do njegove stvari.
(86)

Subjektivno

Gospodin Čkojner se oduvek identifikovao kao lirski subjekt.
(87)

Istinski, slobodarski i kofeinski

Kao ljubitelj kafe, gospodin Čkojner smatra da je šteta prosuti kafu čak i kad se ona ohladi, pa je i u tom slučaju pije lagano, razlivajući hladnu tečnost preko jezika i uživajući u njenom ukusu.
(88)

Jutarnji

Gospodin Čkojner ustaje izuzetno rano. Plavetnilo dvorišta, kroz stakla terasnih vrata, boji dnevnu sobu gospodina Čkojnera. Pre nego što ustane, dugo će zuriti u modru površinu plafona. Iznenada, spoljašnjost počinje da guče raslojavajući se. Tada, Gospodin Čkojner ustaje sa kreveta, i razmičući zavese, prevaljuje reči preko usana: Dobrodošlo, golubije jutro (!), pa prhnu u kuhinju da pristavi kafu. 
(89)

Fit, slim i knjiški

Pod svetlošću samostojeće lampe, gospodin Čkojner se provlači kroz uzan prostor među stranicama knjige i pronalazi mrvice između redova. Dodiruje ih liznutom jagodicom kažiprsta, i strpljivo stavlja u usta i grickajući sekutićima: mrvu po mrvu, dok ne ostane prazan i beslovan prostor.
(90) 

Istinito i lažno

Postoje dani kada gospodin Čkojner može govoriti isključivo istinu, a onda postoje dani kada može govoriti laži. U svakom slučaju, putna mreža oko gospodina Čkojnera je toliko široka da možete stići na odredište, bez potrebe da se sudarate sa gospodinom Čkojnerom.
(91) 

Knjiški i onemljujući

Jutros sretoh gospodina Čkojnera kako izlazi iz svoje zgrade. 
- Dobro jutro, gospodine Čkojneru (!) , prozborih. On je samo odmahnuo rukom i otišao prema parkingu, odakle se, dok sam još uvek, zatečen nehajnošću prema prijateljskom pozdravu, stajao širom otvorenih usta, on se odvezao svojim automobilom u neviđenje.
Katkad, gospodin Čkojner nabasava na knjige koje ga onemljuju i socijalno otupljuju. U vreme kada čita takve knjige, drugi ljudi za njega predstavljaju molestere, ništa više nego muve, pa je jedino što čini prema njima biva upravo to nehajno odmahivanje rukom.
(92)

Postnemički, ili monotematski govorljiv

Kad gospodin Čkojner poput gusenice izmili iz perioda ćutanja, svrgavajući ga sa sebe kao larvičku košuljicu, postaje iznimno govorljiv, čak brbljiv ako hoćete, ali tada može pričati samo o knjizi koja ga je učinila nemim. Svakako, ako želite da verbalno opštite sa gospodinom Čkojnerom, izbegavajte ga dok drži knjigu, jer tada nije govorljiv, a takođe ga izbegavajte kada ne drži knjigu jer će vam pričati o prethodnom čitanju i daviće vas time dok vam ne pozli. Najbolji trenutak za razgovor je kada odlazi po knjige u biblioteku, jer je tada prazan od utisaka i izoštren nestrpljenjem.
(93)

Transformišuć

Gospodin Čkojner veruje u transformaciju, ali ne na onaj plastično shvaćen indijanski jednoličan način, gde se svaki čovek može transformisati u životinju čiji duh nosi, već se gospodin Čkojner transformiše prema prilici, i to: u patuljastog kunića kada voli, u starog jelena kada se kreće mračnim ulicama (stoga je njegovo kretanje dostojanstveno, jer senke skrivaju ona oštećenja na njegovim rogovima), u aždaju zmijskog-gmaza dok vozi (tada uistino govori jezicima i bljuje epitete i vatru, iz nozdrva dim, a pogledom savija čelik na daljinu), u otrovnooklopnu kornjaču kada je reč o politici (tada zavuče glavu i ekstremitete u oklop čiji je otrov toliko toksičan da ubija i na dodir, čineći to bezizuzetnički, što je ujedno odlika gospodinčkojnerovske protivpolitičnosti, odnosno njene bezpredrasudne maršupičkumaterinostičnosti; i, dodao bih, postoji neslaganje oko virećeg vrška na mestu repa, jedni tvrde da je to uistinu repić gospodina Čkojnera, a drugi tvrde da, tako toksičan po opredeljenju, još i prkosi, isturajući svoj otrovni peniščić), kada mu se automobil pokvari postaje grizli-gorila-razjareninosorog razbijač svega vidljivog i nevigljivog, ponekad u međuljudskim odnosima postaje jež, u biblioteci postaje oktopod čiji pipci dosežu i do najviših polica... 
Mnoga su obličja gospodina Čkojnera, ali jedan od razloga zašto gospodin Čkojner voli svoju samoću je taj što u njoj može nesputano da bude čovek.
(94) 

Transformišuć 2

- Transformišete se u oblike (?), upitah sa navericom gospodina Čkojnera, tražeći na njegovom licu nekakve naznake neozbiljnosti.

- Nije to ništa neobično, reče mi, eto, juče sam vas video sa decom, pa primetih da ste se i vi transformisali. 

Mora biti da je u tom trenutku moje lice bilo mermerno belo, ukočeno mešavinom nerazumevanja i neverice. 

- Da, da, nastavi gospodin Čkojner nakon kraće pauze, preobratili ste se u nekakvu ispretumbaciju slona i žirafe.

- Molim?!
- Dalekovidi tegljač, gotovo razlažući na slogove, gospodin Čkojner je podvukao funkciju moje promene, a uviđajući da moja odbrana popušta dodao je kroše: Mada, nije da vam ne priliči, mislim to, da ste krakati, nosati guzičar, pa još i klempav.
Dok je odlazio, propeo sam se na svoje debele noge i protegao sam vrat da dosegnem do lišća sa vrha krošnje. I žvakao sam, i žvakao, i...
(95)

Susrećući

Na ulici, susrevši nekog poznanika, gospodin Čkojner nikada neće reći Drago mi je da te vidim(!), već kaže Drago mi je što smo se sreli, kao da želi reći da je susret završen samim prepoznavanjem, te sada kada su ustanovili da je gospodin Čkojner uistinu bio gospodin Čkojner i da je poznanik gospodina Čkojnera bio to, odnosno poznanik gospodina Čkojnera, mogu nastaviti svako svojim putem.
(96)

Protežući

Gospodin Čkojner voli da se proteže izjutra. Još pre nego što otvori oči, od proteže ruke iznad glave, nogama upire u daljinu. Katkad je neoprezan, no tu neopreznost ili nepromišljenost bi jedino mogli pripisati njegovoj nerasanjenosti. Gospodin Čkojner se iznenadi kada vrhovima prstiju ruku i nogu dodirne hladne zidove. Shvati da je preterao, pa se naglo sabije kao kad preko prsta pustimo nategnutu dunc gumicu. Tada, na putu do kupatila, njegovi ekstremiteti se ponašaju kao kuvane špagete.
(97)

Politički priželjkujući

Gospodin Čkojner smatra da bi izborna tišina trebala da traje čitavu godinu, i tako iz godine u godinu.
(98)

Politički priželjkujući 2

Gospodin Čkojner smatra da bi poznavanje Ustava trebao da bude preduslov za ostvarivanje glasačkog prava, suprotno vidi kao oličenje drskosti, kao kada student izađe na ispit koji nije spremio, smatrajući da je samo njegovo prisustvo dovoljno za prolaznu ocenu.
(99)

Isključujući

Katkad svet postaje prehaotičan, pretumban ili suviše iskrivljen za poimanje gospodina Čkojnera, tada se on isključuje. Čini to postepeno. Prvo zatvara oči, a onda se fokusira na unutrašnji glas. Potom se postara da unutrašnji glas postane unutrašnje ćutanje. Opušta svoje ekstremitete, dok ne prestane da ih oseća odvajajući svesno od telesnog. Njegova svest tada levitira u neodređenost, dok i nju takvu naposletku ne isključi. Nemoguće je ustanoviti koliko vremena gospodin Čkojner provodi plutajući u vidu nepostojeće tačke u središtu praznog prostora, ali je neporeciva činjenica da većinu svojih zadovoljstava crpi iz te pozicije.
(100)

Gravitaciono podražavajući
latentno politički

Gospodin Čkojner smatra da je postojanje gravitacije zasnovano na odsustvu suprotnog mišljenja među ljudima.
(101)

Gravitaciono podražavajući 2

Na moje pitanje, zašto je prilikom iznošenja svog gravitacionog ubeđenja istakao ljude a izostavio drugi živi svet, gospodin Čkojner je odgovorio da drugi organizmi nisu vični apstrakciji, pa se samim tim povinuju već učvršćenom delovanju.
Šta je sa pticama, upitah ga zatim. Umesto odgovora, gospodin Čkojner je na sebi svojstven golubji način prhnuo iznad krova zgrade. 
(102)

Tražeći

Već danima ne viđam gospodina Čkojnera. Svetla na njegovim prozorima se ne uključuju uveče, a automobil se ne miče sa parkinga. Ne javlja se na pozive. Počinjem da brinem. Kružim okolnim ulicama ne bih li ga sreo. Prolazeći, zavirujem u prodavnicu, pekaru, apoteku. Mašu mi prodavci i ja im odmahujem. 
Nakon večere sam izašao noseći ostatke hleba, da ih bacim pticama. Na asfalt parkinga sleću ptice sa svih strana. Tražim ga i među golubovima. Nije tamo.
(103)

Iznenadno

A onda iznenada, Gospodin Čkojner dolazi niotkuda i već je tu, konkretan kao vlastita imenica. 
(104)

Post vozački

Uparkiravši automobil, gospodin Čkojner ne izlazi odmah, nego čeka da se muzika završi. Zavisno od muzike koju je slušao, katkad bira i da ostane na dodatnih par minuta tišine.
(105)

Informativno 2

Gospodin Čkojner nikada ne kupuje novine. Čak i kada se nađe u nekakvom kafeu, banci ili čekaonici, tamo ostavljenu dnevnu štampu neće uzeti u ruke. Stvar je taktiliteta, jer gospodin Čkojner oseća gađenje prema papiru na kom se novine štampaju.
(106) 

Post vozački 2

Sedeći u automobilu na parkingu, gospodin Čkojner ne psuje. Sledi da je njegova prljavština i gnusoba komunikacije posledica kinetike.
(107)

Letnje dahćući

Toliko je vruće da ležeći na pločicama dahće pas gospodina Čkojnera. Takođe, pružen na pločicama hodnika dahće i gospodin Čkojner.
(108)

Sezonski

Gospodin Čkojner gaji istovetan opozit ljubavi prema letu, letnjoj odeći, rekvizitima leta, kao i prema ljudskim jedinkama koje izražavaju simpatije prema tom godišnjem dobu. Sa druge strane ljubitelje zime smatra plitkim sentimentalistima, dok ljubitelje jeseni i proleća ne može da odvoji od klasifikacione grupe zatupastih sredinaša.
Na pitanje koje je njegovo omiljeno godišnje doba, gospodin Čkojner bi uzvratio:
- Jasna stvar. To je zasigurno četvrtak!
(109)

Premoreno

Nakon nekoliko uzastopnih noći bdenja, gospodin Čkojner biva toliko premoren da ne može da zaspi. Isprva sve čini kako bi utrnuo svoju svest: čita eseje na temu teorije književnosti, gleda dokumentarac o jastozima, broji kričanje šišmiša u dvorištu zgrade i sl. Nakon nekog vremena, rasanjen grižom savesti zbog uzaludnog traćenja vremena, ustaje i piše. Piše o umoru, o teoriji jastoga, o kričanju književnosti. Piše i piše, lica obasjanog belom svetlošću monitora. Ne gleda u tastaturu. Prsti nepogrešivo pronalaze slova, slova nepogrešivo postaju reči, belo lice obasjava redove goluždravih rečenica. I odmah je jutro!
(110)

Zamenosijalični
ili monoiluminaciono 3

Gospodin Čkojner smatra da katkada najdelotvorniji način zamene sijalice podrazumeva i zamenu kompletnih električnih instalacija.
(111)

Teritorijalno oivičavajuć

Iako je duboko ukorenjeno u primalni kod, obeležavanje teritorije urinom će, po uverenju gospodina Čkojnera, od vaše teritorije načiniti javni toalet.
(112)

Rasterećujući

Nakon zgužvanosti radnog dana, kako bi se rasteretio pritiska, gospodin Čkojner voli da posmatra dvorište zgrade. Poistovećuje se s onim što vidi: postaje mračan prazan prostor kroz koji nečujno prolaze mačke.
(113)

Tvrdenski

Najčvršća tvar u gospodina Čkojnera je svakako njegova reč. I on sam je toga svestan, posebno kada mu se zaglavi u grlu. Koliko se samo tada muči, siroti gospodin Čkojner, dok krklja, grgolja vodu, guta komade hleba...
(114)

Tvrdorečjanski

Kada napokon uspe da proguta tvrdu reč, grlo gospodina Čkojnera je toliko iziritirano da on može samo ćutati.
(115)

Vesnički

- Gospodine Čkojneru, imam jednu dobru i jednu lošu vest. Koju želite prvo da čujete(?), upitah gospodina Čkojenra, ushićen usled tereta novih saznanja.
- Ne zanima me, reče gospodin Čkojner i produži svojim putem.
(116) 

Rešenjski

Gospodin Čkojner sedi u fotelji i rešava ukrštene reči koje je pronašao u putnoj torbi. Polazeći od pretpostavke da se svaki problem može rešiti na više načina, gospodin Čkojner zalazi duboko u marginu i iscrtava nedostajuće kvadratiće.
(117)

Generacijsko upitni

Nedavno me je jedna osoba upitala, pokušavajući da na silu slepi gospodina Čkojnera i mene u istu osobu, koliko godina ima gospodin Čkojner. Odgovorih da mi je sličan po godinama. Bio je neznatno stariji kada sam ga upoznao. Vremenom smo jedan drugome preporučivali valjanog stomatologa, kiropraktičara, automehaničara, molera, frizera, i sl. Ostarili smo zajedno, ali nismo srasli. Danas sam stariji od njega, izgleda da se trošimo različito.
(118)

Unutrašnjeglasovno

Misli gospodina Čkojnera nisu sačinjene od slika, već od glasova. Jedan od unutrašnjih glasova gospodina Čkojnera peva pesme o radu, dodolske i druge prigodne pesme. Drugi unutrašnji glas gospodina Čkojnera je glas kvazifilozofa i radijskog spikera, njegov govor je punktiran, a reči birane. Treći unutrašnji glas gospodina Čkojnera je glas pesnika, i taj glas svojim govorom preobražava stvarnost u stihove. Četvrti unutrašnji glas gospodina Čkojnera je utemelljen na tehničkom mišljenju, te on tumači, razumeva, rastavlja i sastavlja, i kada gospodin Čkojner treba da obavi nekakvu sitnu popravku, sluša ovaj glas. Peti unutrašnji glas gospodina Čkojnera je prozno utemeljen i psovke mu nisu strane, taj glas menja žanrove kao donji veš (na dva dana ako nije pakleno vruće) pa čas zvuči pripovedački, čas biografski, nadrasta u romansijersko zvučanje, onda se preobražava u esejističke harmonije, pa zarže novinarskim šumom, te naposletku odjekne kao ep. Šesti unutrašnji glas gospodina Čkojnera se stara da gospodin Čkojner nikada ne razvije valjanu sliku o sebi, uvek mu govori reči kao što su gnjida, bezvrednost, nesposobnost, nedoraslost, podbacivanje, promašaj i sl. Sedmi unutrašnji glas gospodina Čkojnera hrabri gospodina Čkojnera iznoseći primere iz prethodnog delovanja gospodina Čkojnera: vidi koliko si prepešačio ili vidi koliko si povrća doneo sa pijace, pa prosečan magarac to ne bi mogao učiniti ili vidi koliko si pročitao, skoro si na polovini knjige ili  obrisao si čitav stan, eto samo je još kupatilo ostalo i sl. Osmi unutrašnji glas gospodina Čkojnera je glas koji se javlja isključivo kada je gospodin Čkojner učesnik u saobraćaju. Ovaj glas psuje i baca kletve. Katkada pređe barijeru nečujnog i kao nekakva unutrašnja voda izbija kroz otvore gospodina Čkojnera zvoneći preko usana, cureći iz ušiju i nosa, pupka... Deveti unutrašnji glas gospodina Čkojnera je neotupljivi romantik, on voli i pati, te u skladu sa tim govori ovo ili ono. Deseti unutrašnji glas gospodina čkojnera...
Ponekad je u glavi gospodina Čkojnera toliki žamor da on drekne Tišina! i sve ućuti, a gospodin Čkojner još dugo premišlja: Da li sam ovo pomislio ili stvarno rekao? 
(119)

Šahovsko-toaletni

Šahovska tabla asocira gospodina Čkojnera na prostrana kupatila. Kada joj prilazi, čini to čistunački. Figure pomera nežnim pokretom kako ne bi oštetio glazuru. Između lovaca, po dijagonali teče mlaka voda. Pijuni oivičavaju umivaonik. Uz kraj čuči topovski sapun. Gospodin Čkojner se umiva pred odrazom konja. Naposletku, kraljicom čisti uši.
(120)

Jutarnje gimnastički

Svakog jutra, gospodin Čkojner izvodi mentalnu gimnastiku. Prvo potisne zujenje misli, obrazujući pred sobom prazan prostor. Prazan prostor pred njim je beo, delimično potonuo u senku. Gospodin Čkojner opisujući senovite površine čini da one gube svoja svojstva. Kada se uveri da čitava površina miruje, gospodin Čkojner na njenom središtu zamišlja tačku: jasna i pedantna punkcija. Snagom svoje volje je izvlači u prvi plan. Kada se uveri da tačka miruje nad ujednačenom površinom belesinja, gospodin Čkojner je izdužuje u ravnu liniju. Poštu se uverio, posmatrajući je, da se ta linija ne sabija niti izdužuje, hvata se šakama za nju i uz početni trzaj izvodi zgibove. Prvo su mu noge pružene, a kasnije ih savije u kolenima podižući ih. Gospodin Čkojner se diže, usnama prebacujući preko rukohvata. Udahne i izdahne, pa se spušta glavom ispod linije šipke. Ufće, ali ne prestaje da se podiže i spušta. Lice mu je crveno kao Kineska zastava, i nabrekla mu je vena na vratu, a gospodin čkojner nastavlja da izvodi zgibove. Gore, dole, trzaj, gore dva... Tako čini gospodin Čkojner, a onda se istušira i spremi za posao.
(121)

Poetski

Gospodin Čkojner piše poeziju. Često ume reći: proveo sam veče pišući ili napisao sam odličan stih ili strofu. Iako sam u nekoliko navrata tražio da ih pročitam, to mi nije dozvolio. Nikome ne pokazuje svoje pesme, jer je njihova vrednost, lepota jezika, ili poetsko umeće beskrajno neodređena u neotkrivenosti. Na taj način, prećutno podrazumevajući i najrafiniraniji poetski izraz, gospodin Čkojner odaje počast svojim muzama.
(122)

Poetski konkretno

Muza gospodina Čkojnera se ne libi da katkad popije pivo, ili zapali cigareti, pojede šnit čokolade (ako joj se jede slatko) ili napravi sendvič ako je gladna. 
(123)

Poetski konkretno 2

Muza gospodina Čkojnera ima sise i uredni menstruslni ciklus.
(124)

Uzdržano i u prolazu

Ujutro srećem gospodina Čkojnera pred prodavnicom. 
Kažem mu:
- Dobro jutro, gospodine Čkojneru! Kako ste?
Odgovara sa: 
- Jutro. Jutro. Jutro. 
...i odlazi prema parkingu.
(125) 

Vozački i u prolazu

Stojim na istom mestu i posmatram prvi red automobila (ostali su zaklonjeni zidom zgrade, gledano sa trotoara). Parkiralište je pusto i osunčano. Vozeći svoj automobil, predamnom prolazi gospodin Čkojner. Mašem mu i vidim: njegove usne se miču.
(126)


Pljačkaški, ali s razlikom

Gospodin Čkojner smatra da između krađe i cenzure ne postoji suštinska razlika, ako izuzmemo činjenicu da su cenzori, u osnovi svog senovitog bića, beskičmenjaci koji u potaji masturbiraju na fotografije svojih majki, pokušavajući da na taj način nadomeste ljubav koja im je čitavog života nedostajala, odnosno koja im je zbog beskičmenjaštva bivala uskraćena u svim sferama društvenog života. Upravo kroz brisanje tuđih reči, oni se osećaju nadmoćnim u odnosu na društvo, imajući utisak da sprečavaju njegovo artikulisanje ili zgrušavanje. No, taj ponos i takva hrabrost bivaju jednaki ponosu i hrabrosti kakve bi mogao osetiti miš pred crtežom mačke. 
(127)

Minimalne razlike
veština senčenja

(Sa druge strane...) Gospodin Čkojner smatra da je jedina razlika između cenzora i naručilaca cenzure, odnosno nalogodavaca, u tome što ovim drugima izostaju genitalna obeležja, te nad slikama svojih bližnjih onanišu u prazno.
(128)

Slobodnovoljno

Prilikom odmora u jednom planinskom selu, gospodin Čkojner posmatra situaciju u kojoj seljanin pokušava da pokrene magarca. Magarac stoji kao ukopan, istrajno se odupirući povlačenju čoveka. Naposletku seljanin odustaje i odlazi, ostavljajući magarca za sobom. 
Magarcu, kasnije kaže gospodin Čkojner, treba dati pravo glasa, jer on ni pod pretnjom sile ne odstupa od svog izbora, i spreman je da istrpi gnjavažu kako bi zadržao pravo na slobodnu volju. Ova osobina lako ispari kod čoveka.
(129)

Racional-realistički

Jutro je. Sunčevi zraci se prelamaju preko krovova, meki od rose. Mir remeti jedva čujan prdež psa. Gospodin Čkojner priprema kesicu za izmet i pre nego što njegova keruša zauzme odgovarajući položaj.
(130)

Spoznajno tuširajući


Gospodin Čkojner vidi svoj torzo u pravougaoniku toaletnog ogledala. Pušta da se voda sliva preko njegovog tela, dok ono u ogladalu potpuno iščezne u izmaglici. Zatim isključuje vodu i dohvat peškir sa šipke. Prilikom izlaska iz kade, gospodin Čkojner uočava da su njegove noge, njegov trup i ruke otežali. 

Moje telo je upilo vodu! Dakle, sunđer sam. 

(131)


Spoznajno tuširajući 2


Gospodin Čkojner sedi u kadi i drži bateriju tuša na grudnoj kosti. Iz tog ugla, njegovi listovi nogu se čine tankim, znatnije tanjim nego dok se svlačio. 

Voda me ispira! Dakle, pesak sam. 

(132)


Spoznajno tuširajući 3


Gospodin Čkojner danima od kuće radi do iscrpljenosti, skljokava se na trosed u jučerašnjoj odeći, spava nemirno i zgužvamo, budi se i nastavlja sa poslom dok se ne iscedi i ponovo skljoka obučen preko troseda. Nakon nekoliko takvih dana, napokon, da tako kažem jer je pričajući mi o ovome i sam gospodin Čkojner rekao napokon, gospodin Čkojner odlazi pod tuš. 

Voda je spirala sa mene ono što je izbilo na površinu tela, kao njegova suština, na površinu isplivalo ulje. Ono sam šta spiram sa sebe. Ljudski sam smrad. 

(133)



Spoznajno tuširajući 4


Gospodin Čkojner sedi u kadi i usmerava bateriju tuša prema svojim listovima. Nada se da će topla voda učiniti nekakvo čudo i opustiti bolne mišiće. Gospodin Čkojner posmatra kako pod strujanjem vode poigravaju retke malje njegovih nogu. Naprasno, u njemu se budi spoznanje:

Nisam načinjen od kostiju, mišića, tkiva, već od obličja.

(134)


Spoznajno tuširajući 5


Prestalo je da kaplje sa baterije tuša, ne sliva se niz mesingano crevo. Ogledala su se razmaglila. Sve što je ostalo od gospodina Čkojnera su dlake u mrežici odvoda.

(135)


Spoznajno tuširajući 6


Držeći bateriju tuša, u okviru toplotoupijajućeg igrokaza gde pomenuti predmet gospodin Čkojner, pored njegove izvorne namene, koristi kao supstitut mikrofona, pod mlazom vode gospodin Čkojner postaje Žak Brel ili Leonard Koen, ređe Džon Prajn ili Tauns Van Zant, a kada je posebno inspirisan ispituje čitav spektar glasovljavanja Kit Džereta.

(136)


Spoznajno tuširajući 7
ili reci kako jeste

Gospodin Čkojner se trlja kao promrzli dlanovi, kosmate površine njegovog tela pene kao besnilo, beli se kao platno, a ispira se kao pirinač - u sedam voda, glave duboko zabačene unatrag i zatvorenih očiju.
(137)

Spoznajno tuširajući 8


Ukoliko mu ne bi smo potopili usta i nos, gospodin Čkojner bi pokazao priličan stepen vodootpornosti. 

(138)


Spoznajno tuširajući 9


Među prstima gospodina Čkojnera, razvukle se poput zastava - plovne kožice.

(139)


Spoznajno tuširajući 10

Principski


Kada je pod vodom u gospodinu Čkojneru je dominantan sirenski princip, a na suvom titanski.

(140)


Supstancijalno


Gospodin Čkojner je, katkad, svojoj senci senka.

(141)


Činjenično


Ljudi su skloniji da iznesu tvrdnju ili zauzmu stav, čak i kada nemaju nikakav uvid ili saznanje o određenoj temi ili pitanju, kaže gospodin Čkojner, jer živimo u društvenoj stvarnosti gde se priznavanje neznanja smatra slabošću ili intelektualnim podbacivanjem, a kad tome priložimo da je reći ne ili neću neosnovano utisnuto u podsvest kao izraz drskosti i bezobrazluka, nastavlja dalje meketavo gospodin Čkojner, dobijamo jednu eksplozivno srljačku, skoro pa stampedašku organizativnost, da ne kažem mehaniku, u okviru društvenog funkcionisanja. 

Činjenica je, guče gospodin Čkojner, ako bi ljudi namesto izražavanja neosnovanog mišljenja ili političkog stava baziranog na inertivnosti a ne na osnovu saznanja ili razumevanja, govorili NE ili NEĆU, društvo bi se učaurilo u nekakvu stagnaciju. Svakako, krekeće gospodin Čkojner, bolje je i to, složićeš se, nego propadanje. 

Kada autobus pun putnika sleti sa puta, podvlači gospodin Čkojner mjaučući, umesto prepiranja sa vozačem, drugim putnicima ili sobom, kao i sveopštom otimačinom oko volana, jedna od najboljih odluka bi bila zaustaviti posrnulo vozilo.

(142)


Stvaralački odgovorno


Kada gospodina Čkojnera iznevere muze, inspiraciju će potražiti na drugim mestima.

(143)


Stvaralački odgovorno 2


Kada gospodina Čkojnera iznevere muze, inspiraciju može potražiti i u drugim vremenima, dešavanjima, ispoljavanjima, rečima, zvucima i sl.

(144)


Nezgodnovremenski inspirativno


Katkad, muza gospodina Čkojnera poziva telefonom, baš u trenutku kada je on u toaletu, pa telefon gospodina Čkojnera zvoni dugo i nervozno.

(145)


Prijateljstvujuće 2


Svoje prijatelje gospodin Čkojner deli u dve grupe: one koji imaju pozivni broj i one koji imaju drugu vremensku zonu. Sa ovim drugima se ne čuje, već se uzajamno čitaju.

(146)


Rasterećujući kumulativno


Gospodin Čkojner zuri, ravno napred, u reku. Ne prati pogledom talase. Gleda kroz njih. Iz gospodina Čkojnera se izliva sadržina duše, pravo u vodu. On zna, da sve što jeste i sve što je bio, teče prema ušću.

(147)


Vremenski relativizujuće


Pred praskozorje, kaže gospodin Čkojner, sekundare zidnog sata same sebe sapliću. Čine nekakve trome trzajeve. Ali kada se zaplavi iza prozora, odmah je veče.

(148)


Autonomno i kroz nemoć


Nakon čitave noći pisanja izlazim na ulicu. Prostor se konkretizuje kroz huk saobraćaja. Grad je budan i obavlja jutarnju toaletu. Na parkingu susrećem gospodina Čkojnera. 


-Dobro jutro, gospodine Čkojneru(!) rekoh mu radosno. Radio sam na tekstu čitave noći i uspeo sam da dođem do konačnog rešenja… 

-Dragi moj, odvrati gospodin Čkojner, izvinite, ali stvarno nemam snage i za vašu stvar. Zalupivši rečima, kao što je učinio i sa vratima svog automobila. 


Stajao sam zatečeno, posmatrajući automobil koji se isparkirava i odlazi. 

(149)


Spoznajno tuširajući 11

Nužno preventivni


Topla voda čini da se mišići gospodina Čkojnera opuste do te mere da se razvlače kao kiselo testo. Zato gospodin Čkojner mora peškire posipati brašnom, kako se ne bi ulepio.

(150)


Anatomski diverzitetno


U hodniku zgrade srećem gospodina Čkojnera, oči mu se utanjile, a pod njima jastučaste otekline.


- Dobar dan! Gospodine Čkojneru, pa upitah zabrinutim tonom: pa, šta vam je to pod očima?


Umesto pozdrava, nehajno je  odmahnuo rukom i reče:

- Vidite, dragi, u mom slučaju, anatomija je blago izmenjena i to pod očima, to na šta ukazujete, to su muda.

(151)


Kočiono


Pred svitanje, gospodin Čkojner se budi na trosedu. Poušava da nazre skazaljke zidnog sata, ali mu to ne polazi za rukom. Onda strpljivo prstima trlja oči kako bi ih raskrmeljio. Kada uspe da vidi skazaljke, gospodin Čkojner se sudara sa vremenom toliko intenzivno da se trag kočenja proteže od gospodina Čkojnera do duboko u prošlost.

(152)


Samosadržajno


Gospodin Čkojner je filter kesica sopstvenoj duši.

(153)


Naizgled paradoksalno


Gospodin Čkojner je budan čak i kad spava.

(154)


Posledica naizgled paradoksalnog


Upravo zbog budnosti gospodina Čkojnera u vreme spavanja, odnosno nakon čitave noći tog i takvog sna, gospodin Čkojner redovno započinje dan nenaspavan.

(155)


Pokrivački naizgled paradoksalnog


Gospodin Čkojner se ne pokriva u stanju budnosti, čak i kad spava.

(156)


Vinilno


Na početku i na kraju dana, zglobovi gospodina Čkojnera pucketaju kao gramofonske ploče.

(157)


Kardiološki zvučno


Srce gospodina Čkojnera nije sat, već saksofon.

(158)


Čistoposmatrački


Gospodin Čkojner voli da posmatra mesec i zvezde, ali ne izvlači nikakve astrološke zaključke, već stanje na nebu prihvata kakvo jeste, odnosno prosto ga konstatuje.

(159)


Zdravonavičanski


Gospodin Čkojner se hrani zdravo. Izbegava namirnice koje sadrže pojačivače ukusa i druge emulgatore, izbegava bela brašna, grickalice i slatkiše i nikada, ali nikada ga nećete videti da dodaje šećer u kafu.

(160)


Sastavstveno


Kolena gospodina Čkojnera su kugle od olova u čašicama od tankog kristal stakla. Izvesno je da on nikada neće istrčati maraton, pa sa sigurnošću ne možemo ustvrditi da je njegova sportska karijera krenula silaznom putanjom, već da se nekontrolisano kotrlja u jarugu.

(161)


Poistovećujuće


Katkad, gospodin Čkojner spava sklupčan kao pas, na podu pored svog psa. 

(162)


Sportskogramofonski


Tokom lenjih jesenjih večeri, gospodin Čkojner spravlja čaj, utuljuje svetlo i pušta ploču na gramofonu. Opruža se na trosedu i prebacuje ruku preko očiju. Soba se ispunjava tihim zvukom orgulja. Taman počinje da se opušta, a ploča se zaustavlja. Gospodin Čkojner mora da ustane i prošeta do gramofona. Okreće ploču, spušta iglu u brazdu. Čuje se krckanje. Tada se gospodin Čkojner vraća do troseda, ispija gutljaj čaja i leže. Spušta ruku preko očiju i prepušta se.  Zvuk orgulja sobi postaje patina. Telo mu bridi, oseća kao da gubi na težini i da bi mogao levitirati. Ploča dolazi do kraja. Gospodin Čkojner naprasno tone u jastuke ležaja, opsovavši, ustaje i prilazi gramofonu, okreće ploču i spušta iglu u brazdu...

(163)


Posmatračkopoistovećujući


Gospodin Čkojner interiorizuje ono što vidi, te naposletku to i postaje. Sada se preobratio u praznu dnevnu sobu. Uporno pritiskam zvono na vratima, zatim kucam, pa ponovo zvonim. Niko ne otvara. Uostalom, prazne sobe to ne čine. 

(164)


Religiozno


Kada se nađe u prilici da se izjasni po pitanju religioznog opredelenja, gospodin Čkojner s ponosom kaže tvrdokorni stoik, uprkos tome, kada se ukrcava na avion, pre nego što sedne na sedište obeleženo na karti, gospodin Čkojner će pogledati ispred i iza tog mesta, kako bi locirao najbliže izlaze.

(165)


Radno odgovorno


- Nikada se neću naspavati (!), mumla gospodin Čkojner, ustajući u dva sata ujutro kako bi pisao.

(166)


Odeločovekočinski


U svom ormaru, gospodin Čkojner nema pidžamu, trenerku i elegantno odelo, te iz toga zaključujem da: nije bio u bolnici, ne vodi računa o sebi i fućka mu se kakvo mišljenje imaju o njemu.

(167)


Knjiški izbiljivo


Gospodin Čkojner odlazi u biblioteku kako bi otkrio knjigu ili autora za koje do tada nije znao. Ušavši, kratko se pozdravi sa zaposlenima i nestane među policama. Pažljivo gleda knjige. Prepozna ime kroz šum sećanja ili mu se naslov učini interesantnim, zatim uzima knjigu sa police i proverava je: slučajnim odabirom iščitava par rečenica da utvrdi stil pisanja, zatim čita biografske podatke, utvrđuje prored, veličinu slova, prelom i sl. 

Uz aktuelno šaltersko usluživanje, gospodin Čkojner je primoran da čita klasike. 

(168)


Duvanskoanarhistički


U mladosti, gospodin Čkojner je odlazio na neformalna okupljanja anarhista. Ubrzo je prestao, jer ga je strašno nerviralo kada su se bez pitanja služili njegovim cigaretama. 

(169)


Duvanskoanarhistički 2


Nakon izvesnog vremena, gospodin Čkojner je sreo jednu od krasnih anarheta koje su dolazile na neformalna okupljanja anarhista. 

- Nema te više na našim druženjima, reče anarheta svojim slatkim hrapavim glasom, pa upita, zašto ne dolaziš?

Kada joj je gospodin Čkojner iskreno saopštio razlog nedolaženja, ona ga je ljutito nazvala smrdljivom kapitalističkom ljigom zabrinutom za sopstvenu svojinu. 

Ubrzo nakon toga, gospodin Čkojner je ostavio pušenje, a na okupljanja više nije odlazio.

(170)


Instrumentalno uz šah


Jednom prilikom, igrajući šah sa gospodinom Čkojnerom, videh na njegovoj polici sa knjigama drombulje, blok flautu i usnu harmoniku. Iznenađeno ustvrdih:

- Gospodine Čkojneru, pa vi ste multiinstrumentalista!

Hladnim tonom mi odvrati:

- Pre će biti multipersonalista! Šuh! Vi ste na potezu.

(171)


Šahovski 


Igrajući šah, gospodin Čkojner promišlja i po nekoliko poteza unapred. Čak i kada dođe do zaključka da je za njega igra izgubljena, neće oboriti kralja, jer smatra da se, iz poštovanja prema igri, partija mora odigrati do kraja.

(172)


Spremnostički


Gospodina Čkojnera nikada nećete uhvatiti nespremnog, jer je on vrsan improvizator.

(173)


Različinski


Gospodin Čkojner ne veruje da postoji suštinska razlika između prijatelja i neprijatelja. 

- Sve je stvar doziranja, tvrdi gospodin Čkojner.

(174)


Sastavstveno 2


Gospodin Čkojner je satkan od nevidljivih zbivanja.

(175)


Vremenski razvdajajuće


Gospodin Čkojner, iz mraka svoje sobe, osluškuje pucanje vatrometa i petardi. Nova godina za njega ne počinje tada, u ponoć, već nešto kasnije, pošto se sve slegne i utihne, pa on naspe sebi punu šolju kafe, pusti jedan od filmova Bastera Kitona i, srknuvši prvi gutljaj, kaže:

- Srećna ti još jedna, dragi Džozefe!

(176)


Prazničnodejstvujući


Kod gospodina Čkojnera, praznici izazivaju čitavu paletu depresivnih osećanja.

(177)  


Vremenskoelementsvujući


Gospodin Čkojner se najprirodnije oseća običnim utorcima, ponekad četvrtcima, maglovitim ponedeljcima, oblačnim sredama, vetrovitim subotama, hučećim nedeljama i prohladnim petkovima.

(178)


Poklonstveno


Ispod jelke, gospodin Čkojner ne ostavlja nikakve poklone, jer smatra da je najvredniji dar koji nekome može da pokloni, upravo taj - prazan prostor.

(179)


Starosnosuočavajuće


Gospodin Čkojner se budi. Bole ga leđa, boli ga vrat i ruke su mu utrnute, jer je na njima ležao. Gegajući se prema kupatilu stenje i mrmlja: 

- Osećam se znatno starijim nego što jesam.

Onda se umiva, utiskuje podočnjake natrag u lice, proteže se, krcka zglobovima, kičmom, pa se, zagladivši kosu unatrag, suočava sa svojim odrazom i zaključuje:

- Za svoje godine, izgledam odlično.

(180)


Gigantozno usamljenički


Po svedočenju pouzdanog svedoka, postoje dani u kojima se gospodin Čkojner oseća izuzetno visoko, čak, kako kaže taj svedok, visoko do te mere da telefonske stubove i ptice na žicama posmatra odozgo. Postizanje te visine rezultuje istanjenjem čitavog tela, izuzev glave, pa bi gospodin Čkojner  u takvoj situaciji ličio na preterano veliku šibicu. Budući da ljudi nemaju onaj unutrašnji impuls koji ih nagoni na komunikaciju sa gigantskim palidrvcima, ili palidrvcima ma kakvih veličina i vrsta, fosfornodušni gospodin Čkojner katkad biva prilično usamljen.

(181)


Sastavstveno 2


Budući da se isteže i istanjuje do te mere (vidi prethodno), izvodim zaključak da telo gospodina Čkojnera mora biti od kaučuka.

(182)


Zdravonavičanski 2


Kako bi imao dubok i prijatan san, gospodin Čkojner neće zaspati s upaljenim svetlom. S druge strane, čitalačko svetlo gospodina Čkojnera se nikada ne gasi.

(183)


Polarizacijski 


- Život je unutrašnja borba, kaže gospodin Čkojner, neprestano suočavanje progresa s ustaljenim sistemom vrednosti i ubeđenja. Progres, budući da nije dostigao potpuno ispoljavanje i proveru, označava pravac, ali ne nužno i smer. 

(184)


Izvorno


Gospodin Čkojner ne veruje u istine ovog sveta, zato što gospodin Čkojner, uprkos uvreženom mišljenju, i nije s ovog sveta.

(185)


Kako jeste


Nekoliko ljudi iz njegove bliže okoline, gospodina Čkojnera je okarakterisalo kao verbalnog sadistu. Kada sam mu izneo svoja saznanja, gospodin Čkojner se iznenadio i prebledeo:

- Sadista?! Mora biti neka greška. Znaš, imam samo izrazito nisku toleranciju na glupost.

(186)


Vremensko putujući


Gospodin Čkojner zuri u sadašnjost. Posmatra je iz različitih uglova, iz nadom naelektrisane prošlosti i, ne bez rezigniteta, iz budućnosti.

(187)


 Monoiluminaciono 4


Došao sam u nenajavljenu posetu gospodinu Čkojneru. Pokucao sam, ali niko nije odgovorio. Vrata su bila otključana, pa sam ušao. U dnevnoj sobi sam zatekao gospodina Čkojnera kako sedi u mraku. 

- Gospodine Čkojneru, da li vam je tu mračno? Da li da uključim svetlo?

- Nema potrebe. Moja svetlost sja iznutra.

(188)


Umetničke sklonosti s pozicije konzumenta


Gospodin Čkojner s lakoćom ustaje u četiri sata ujutro, kako bi, u ćutljivom društvu svog, duplim staklom defokusiranog, odraza na trpezarijskom prozoru, slušao ptičji cvrkut.

(189)


Egzistencijalno nužno


Jednom prilikom, gospodin Čkojner mi je rekao da ne bi mogao živeti, ukoliko noć ne bi bila tišina i osama. Upitao sam ga, odmah potom, da li bi digao ruku na sebe? Odbrusio mi je da to dizanje ruke na sebe pre zvuči kao neudoban joga položaj nego uspostavljanje trojstva mraka, tišine i osame.

(190)


Smisao-humorno


Smisao za humor gospodina Čkojnera je prilično opterećen njegovom serioznošću. Katkad se sprda iz te pozicije. Ne odajući mimikom i gestovima, da li se nalazi s ove ili s one strane.

(191)


Duševno


Katkada, duša gospodina Čkojnera biva kao bonsai, prilično stara i razgranata. Potrebno joj je posvetiti puno pažnje, napraviti od njenog održavanja gotovo religiozan obred s čitavim nizom alata za orezivanje grana i korenja, uklanjanje kore, premazivanje uljem, četkicama, nožićima i slično. Iako joj sam gospodin Čkojner posvećuje puno pažnje i nege, ne smemo izgubiti iz vida da je ona zapravo patuljastog rasta.

(192)


Duševno 2


Kada bonsai duše gospodina Čkojnera počne da vene, on ga dohranjuje organskim đubrivom nastalim kompostiranjem tuđih misli i sadržaja.

(193)


Duševno 3


Katkada, duša gospodina Čkojnera biva kao platan, visoka, razgranata i obimnog debla čija se kora ljušti u velikim komadima. S jeseni, prilična je gnjavaža prikupljati joj opalo lišće.

(194)


Dosledno


Srećem gospodina Čkojnera u ulazu zgrade. Deluje zabrinuto i rasejano. 

- Da li je sve u redu? 

Pitam ga, zastajući, i sam iznenađen što mi je, razlegnut stepeništem, glas odzvonio kao šapat, nekakvim oštrim mermenim odjekom.

- Želeo sam biti slobodan. Kaže gospodin Čkojner kao da se žali. Izbegavao sam rutinu, prezirao rituale, pokušavao sam da stvaram izvan koncepta, da živim izvan plana, pisao sam oslobođen od promisli, od kadriranja, centriranja, nisam vodio računa o fokusu i oštrini, o jasnoći tona, glasa, te su bili i ovakvi i onakvi, tihi i glasni, jasni i magleni, katkad nepromočivi, nerastočivi, amorfni i konkretni, i čitao sam izvan svake pedagogije, izvan veze i reda, čitao sam od sredine prema kraju, i pisao od kraja ka početku, gutao sam slogove, čitave celine teksta, reči namenjene za kauterizaciju srca, jetre, povlačio sam linije koje se seku sa anatomijom, neprirodno štrčeći kao istine, sudarao sam se s zidovima, odrazima, bližnjima i neprijateljima, sobom, vreme se obrušavalo mimo mene, stihijski, preteći da me sahrani poput iznenadne lavine, i shvatio sam da, izbegavajući šine, izbegavajući kolotrage puta, izbegavajući asfalt, staze, ulegnuća, plitku travu, gaz i slično, zapravo, sve vreme sam bio dosledan, rigidan, ako hoćeš, u svojoj nedoslednosti.

Gospodin Čkojner pritiska dugme za pozivanje lifta. Mehanička buka. Lift se spušta sa gornjih spratova. Susreću nam se pogledi. Njegove su oči kao plahovite u groznici. Iznenada, okreće mi leđa i odlazi stepeništem. Stojim tako, zatečen, osluškujući korake gospodina Čkojnera kako se udaljavaju. 

(195)


Savet za negu kose 

ili kulturni prilog


Srećem gospodina Čkojnera u prodavnici. Pozdravljam ga, držeći u ruci regenerator za negu kose sa kog sam neposredno pre susreta iščitavao sastav. 

U prolazu, nehajno, gospodin Čkojner dobaci:

- Dragi moj, ponekad je najučinkovitiji način trebljenja vaški da se čitav kosmat deo glave spali!

(196)


Meteorološki pouzdano


Gospodin Čkojner je pouzdana meteorološka stanica. Njegova glavobolja reaguje na promene vazdušnog pritiska, najavljujući kišu i do 48 sati ranije. Pulsirajuć bol na mestu preloma kosti ruke nagoveštava dolazak hladnog ciklona. Košava ga čini depresivnim, a suv južni vetar razdražljivim. Često, gospodin Čkojner pomišlja da se odseli negde gde vreme ne luduje, ali obimna biblioteka ga čini prilično usidrenim u sadašnju lokaciju.

(197)


Razmatranja po pitanju epitafa gospodina Čkojnera, epitaf br. 1

Tekst koji sledi je raščlanjen iz hrpe hartija koje sam po ovom pitanju dobio od gospodina Čkojnera


Opis papira na kome je načinjena beleška: hartija je kvadratnog oblika dimenzija 7,5x7,5 cm, fluorescentne roze boje sa trakom lepljivog sloja sa zadnje strane, lepljiva traka je izgubila svoja svojstva, a na njoj su uočljive dlačice tamnog materijala. 


Rukopis: čitak, blago iskošen i pisan visokim i uzanim štampanim slovima latiničnog pisma.


Sadržaj: Izvinite što sam picajzla, ali meni stvarno znače ti detalji.

(198)


Razmatranja po pitanju epitafa gospodina Čkojnera, epitaf br. 2

Tekst koji sledi je raščlanjen iz hrpe hartija koje sam po ovom pitanju dobio od gospodina Čkojnera


Opis papira na kome je načinjena beleška: hartija je približno kvadratnog oblika, otrgnuta cepanjem po mestu savijanja, te su ivice nedefinisane, bele je boje i na poleđini se vide ostaci nekakvih brojeva koji su bili ispisani s stražnje strane. 


Rukopis: blago iskošen, razvučen u širinu, što bi moglo biti posledica zbrzanosti, pisan pisanim slovima latiničnog pisma.


Sadržaj: Ovi mladići što pričaju da sam podetinjio trebalo bi da odu kući i operu svoje pelene. Izašao ja odavde ili ne.

(199)


Razmatranja po pitanju epitafa gospodina Čkojnera, epitaf br. 3

Tekst koji sledi je raščlanjen iz hrpe hartija koje sam po ovom pitanju dobio od gospodina Čkojnera


Opis papira na kome je načinjena beleška: kvadratni (8.5x8.5 cm) beli papir bloka kakav stoji pored telefona gospodina Čkojnera. U gornjem desnom uglu papira je nacrtana kvadratna figura čije se stranice račvaju u trouglove. Linije su podebljavane više puta. 


Rukopis: ravna, oštra i uglasta štampana slova ćiriličnog pisma.


Sadržaj: Cvrc!

(200)


Razmatranja po pitanju epitafa gospodina Čkojnera, epitaf br. 4

Tekst koji sledi je raščlanjen iz hrpe hartija koje sam po ovom pitanju dobio od gospodina Čkojnera


Opis papira na kome je načinjena beleška: otcepak novinske margine. 


Rukopis: crticom izdvojeni redovi, sva slova su velika latinična slova, pisana u žurbi.


Sadržaj: 

- Krompir 1 kg

- Paradajz (šljv. / vol.) ½

- Celer

- Karfiol manja gl.

- Veza blitve

- Jabuke

- Kese za usisivač

- Toalet papir

(201)


Mentalno-transformacijski


Gospodin Čkojner zamišlja. Zamišlja da su mu oči zatvorene. Čuje šum talasa i glasove u daljini. Između njega i drugih, postoji daljina. Nepremostiva daljina, čini mu se. Spušta dlan s grudi, preko stomaka i zaustavlja ruku kada mu jagodica prsta opipa udubljenje pupka. Čini kružan pokret, a zatim, i dalje zatvorenih očiju, dlanom utvrđuje veličinu stomaka. Oseća zadovoljstvo, čak se i smeši, sve dok palcem ne pomeri gumu kupaćih gaća koja mu se urezala u kožu.

Oseća sunce na koži, oseća ga kao zatezanje. Još uvek pronalazi zadovoljstva. Trlja taban jedne noge risom druge. Mljacka. Opipava porub peškira pod sobom. Pita se, da li se to u daljini čuju ptice. 

Glasovi se umnožavaju. Talasi sve češće i jače udaraju o obalu. Oseća da ga peče koža na opuštenim butinama. Grudi mu se pregrevaju. Otvara oči, ali ga jaka svetlost zabljeskuje, te ih refleksno zatvara. Kapcima potiskuje sadržaj zasuženih očiju i zagolica ga klizanje kaplji preko slepoočnica. Počinje da dahće. Pokušava ponovo da otvori oči, ali ga spopade napad kijanja. Voleo bi da je negde drugde. 

Kada se prene iz misli, osmatra unutrašnjost svog kabineta. 

(202)


Razmatranja po pitanju epitafa gospodina Čkojnera, epitaf br. 5

Tekst koji sledi je raščlanjen iz hrpe hartija koje sam po ovom pitanju dobio od gospodina Čkojnera


Opis papira na kome je načinjena beleška: poleđina bioskopske ulaznice. 


Rukopis: oštra, skoro tehnički ispisana slova latiničnog pisma. Na osnovu preciznosti ispisanog, zaključujem da je pisano izuzetno polako, s potounom posvećenošću na preciznost. 


Sadržaj: 

Ipak, možda. I, ne sasvim. 

(203)


Iznenadno i ekološki (?) 


Spavao sam. Telefon je zvonio toliko uporno da se uvukao u moj san, zgrabio me i iščupao. Zvonjava je istrajavala i dok sam, tako bunovan, klepetao pogledom po sobi pokušavajući da utvrdim odgovore na osnovna pitanja: gde sam, koliko je sati i šta se, dođavola, događa. 

Kada sam se sabrao, pomislio sam da mora biti nešto hitno i ozbiljno, inače me ne bi uznemiravali u deset do tri. Protrljao sam oči, da ih rasanim, i javio sam se.

- Slušaj me dobro, dragi gospodine, rekao je glas gospodina Čkojnera, ovaj svet nije mali. On je tesan! 

I prekinuo je vezu. 

(204)


Razmatranja po pitanju epitafa gospodina Čkojnera, epitaf br. 6

Tekst koji sledi je raščlanjen iz hrpe hartija koje sam po ovom pitanju dobio od gospodina Čkojnera


Opis papira na kome je načinjena beleška: kvadratni (8.5x8.5 cm) beli papir bloka kakav stoji pored telefona gospodina Čkojnera. Na gornjem rubu je presavijena vrpca lepljive trake. 


Rukopis: čitav tekst je ispisan velikim štampanim slovima latiničnog pisma. Slova su ujednačena i čitka. 


Sadržaj: 

Brzo se vraćam. Molim, sačekajte.

(205)


Činjenično


Nakon što mi je izneo razloge zbog kojih me je izbegavao, pitam ga preneraženo:

- Gospodine Čkojneru, zar je moguće da mi to zamerate? A zatim konstatujem: Vi ste teško zlopamtilo.

- Dragi moj, kaže mi gospodin Čkojner: etiketu zlopamtila lepi samo zločinitelj!

(206)


Dangubljenički


U jednom slučajnom susretu, požalih se gospodinu Čkojneru:

- Nesnosno je vruće. Popodne sam zaspao i, umesto da odspavam pola sata, toplota me je ukomirala. Ustao sam tek u pola sedam. Osećam se smrvljeno. Ali, od mamurnosti prespavljivanja, još više me žulja savest jer sam izgubio dan.

Gospodin Čkojner me je pogledao značajno i rekao:

- Dan u kom ne osvestimo da smo u podređenom položaju je propao, a i dan u kom smo svesni podređenog položaja, a ne činimo ništa povodom tog saznanja, takođe je propao. Mladiću, gubite vi mnogo više dana nego što ste svesni.

(207)


Pedagoško-meteorološki


Susrevši upišanog dečačića, gospodin Čkojner mu reče:

- Dečko, upamti: piša se na vreme, a ne u gaće!

(208)


Prehrambeno


Oko petnaest do dva sam pozvao telefonom gospodina Čkojnera kako bih mu predočio nova saznanja o temi našeg pređašnjeg razgovora, te sam mu se obratio s poletnom radošću, kada sam shvatio da je ton zvona s druge strane zamenjen tišinom podignute slušalice.

- Poštovani, trenutno ručam. Pozvaću vas kasnije, rekao mi je, mljackajući, gospodin Čkojner.


Čitavo popodne sam proveo u nestrpljenju, iščekujući njegov poziv. Bilo je oko sedam sati uveče, kada sam pomislio da je izvesna stvar da je gospodin Čkojner zaboravio na obećan poziv. Pozvao sam ga ponovo. 

- Rekao sam vam da ručam i da ću vas pozvati kasnije.

- Oprostite. Mislio sam da ste zaboravili…

- Momče, neizmerno je važno dobro sažvakati svaki zalogaj.

(209)


Razmatranja po pitanju epitafa gospodina Čkojnera, epitaf br. 7

Tekst koji sledi je raščlanjen iz hrpe hartija koje sam po ovom pitanju dobio od gospodina Čkojnera


Opis papira na kome je načinjena beleška: otcepak ugla novinske margine.


Rukopis: tekst je ispisan štampanim slovima latiničnog pisma. Slova su ujednačena i čitka. 


Sadržaj: 

Treba izreći pohvalu, kad god da se za to iznađe povod. Stoga, koristeći poslednju priliku, želim da izrazim svoje divljenje Vama, dragi sugrađani! Vi slamate i najčvršće karaktere!

(210)